Textual description of firstImageUrl

Миливоје Пејчић | ЦВЕТ



Двоје младих узајамно се испомажу
На трави у парку усред зрелог подневног мрака
згуснутог у ноћ њихових очију.
Али они су само цвет.Око њих је рој.
Венац гледалаца исплетен сећањем
на затворе и искуством луднице.
Пију нектар призора и броје
покрете.Златнике недостижне.
И очито за себе навијају:
још, још, још..



Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста |  Мапа сајта  | W4ME™-des
Поезија Анђелка ЗаблаћанскогПоезија вековаСуштина поетикеОнлајн пoезијаМисли великана