Latinica     Ћирилица

Textual description of firstImageUrl

Миливоје Пејчић | БЕРАЧ ТРСКЕ




Био сам сиромах, а ти трска бела
у подне језера где само звезда врела
долази да се окупа од мрака.
Вид ми се мутио од звоњаве зрака,
а горео сам у болу Прометеја:
деца у крви мојој смрзнуће се без крова
на овој обали пуној топлих леја!
Био сам сиромах, а ти трска бела
зато сам те жео, све изнова,
деци за кров.

2. 7. 1967.


Претходно Следеће

"Најлепша поезија је тренутак кад ниси свестан песме." то вам нуди Поезија суштине са близу 4.000 песама познатих и мање познатих светских и наших песника.

Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За свако јавно публиковање обавезни сте да наведете извор преузетог текста |  Архива овог сајта