Textual description of firstImageUrl

Милица Тасић | ЖИГОСАНО СРЦЕ



Уздижем се у висине неба
дечијим временом у души,
и ожиљне мисли остављам у подземљу,
где лежи мртав дух,
оскрнављен животом

Жигосано срце привија се уз груди
као сироче што кишу и голо воли,
ал` бич у очима твојим шиба
и ране на речима крваре низ усне
док панично се мичу
на сенци што лицем се зове

Слутим шта у теби бива,
као у камену заробљена
што у води судбине кружи,
ал` не престајем да снивам
да могли смо обоје носити
љубав у души

Никад не касне снови,
само у право време да их је срести
и на првом сокаку чежње ухватити нит,
а потом их држати као радосно дете,
рукама на којима
шећерлема пенушаво се смеши.


Претходно Следеће

Поезија - најлепше љубавне песме српских, руских, француских, немачких, светских песника, родољубиве песме. Проза - кратке приче…

Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Сва права задржана  | За свако јавно публиковање обавезни сте да наведете извор преузетог текста |  Архива овог сајтаАрхива овог сајта