logo poezija sustine»«•» «•»»«•» «•»»«•» «•»«•»Latinica «•»Ћирилица
Најлепша љубавна поезија. Великани родољубиве поезије. Описна и рефлексивна поезија. Најлепша поезија свих времена. Проза - кратке приче…
slike pesnika

Милица Тасић | ЖИГОСАНО СРЦЕ



Уздижем се у висине неба
дечијим временом у души,
и ожиљне мисли остављам у подземљу,
где лежи мртав дух,
оскрнављен животом

Жигосано срце привија се уз груди
као сироче што кишу и голо воли,
ал` бич у очима твојим шиба
и ране на речима крваре низ усне
док панично се мичу
на сенци што лицем се зове

Слутим шта у теби бива,
као у камену заробљена
што у води судбине кружи,
ал` не престајем да снивам
да могли смо обоје носити
љубав у души

Никад не касне снови,
само у право време да их је срести
и на првом сокаку чежње ухватити нит,
а потом их држати као радосно дете,
рукама на којима
шећерлема пенушаво се смеши.


Можда вас и ово занима

Претходно Следеће

фб лајк дугме

Најлепша поезија свих времена. Најлепша љубавна поезија. Великани родољубиве поезије. Описна и рефлексивна поезија. Проза - кратке приче. Najlepša poezija svih vremena. Najlepša ljubavna poezija. Velikani rodoljubive poezije. Opisna i refleksivna poezija. Proza - kratke priče.

Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Права задржанa | За свако преузимање и јавно објављивање обавезно навести извор преузетог текста | Архива овог сајтаАрхива овог сајта