Textual description of firstImageUrl

Милица Тасић | ТАЈНА ВЕЧЕРА




Да Винчи те гледа, Јудо,
Исус је за трпезом ти издајничком
Вином те не наслика,
Хлебом не утоли глад грешну твоју
a ти бацаш поглед као да си у боју

Тајном апостоли говоре
Не разумеш речи њихове
Јер ниси тајна као Он што је

Сребреници из уста ти бушних
издаје пољупца истина сушта

Да Винчи те урамљује Јудо
за трпезу те ставио као да си једнак њима,
а вечера ти пуна смрадног тањира,
душа гладна види се из даљине,
као мора грехова дубине

Искариотски,
Гетсемански врт те чека
Фарисејева давно прошла су лета

Мирис трулежи из твог тела
међу иконама се шири

На слици Леонардо зенице жудне ти слика,
благословљеном крвљу с усана
твојих грешних чита –
да једини Он је који опрост ће ти дати
кад дође то време морајућег,
пред Cercis siliquastrum,
дрвeтом покајања

А ја се бојим
за грехове своје,
да не буду као твоји,
да нису такви исто и моји?

Да Винчи и ја те питамо сада
јеси ли мир пронашао код Њега,
сад кад Тајна вечера слике проговара
немим језиком својим
док боја страхујућа на платну се моли
и теши...
да леви образ не погреши.



Back to Top
Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста |  Мапа сајта  | W4ME™-des
Поезија Анђелка ЗаблаћанскогПоезија вековаСуштина поетикеОнлајн пoезијаМисли великана