slike pesnika

Милица Тасић | ОЗЕБЛИ ЖИВОТ



Црном уму благосиљам 
белу тачку
да побели ожиљке
животног мрака

И руке пружах да ухватим 
мрвице хлеба 
што падају с неба
из неке среће 
од које ме даљина заслепљује

Будан кружим зеницама 
и хтедох да ухватим светлосну нит 
да ми веже босе ноге 
што смрзле спавају 
док грлим сироче сна

И топло ми бива око срца гладног, 
а што мање имам, ја, озебло дете, 
за грам духом сам тежи.


Можда вас и ово занима

Претходно Следеће

Љубавна поезија

Родољубива поезија

Најлепша љубавна и родољубива поезија свих времена великих песника целог света из свих векова. Проза - кратке приче. Песме читајте и ћирилицом и латиницом.

Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Права задржанa | За свако преузимање и јавно објављивање обавезно навести извор преузетог текста | Архива овог сајтаАрхива овог сајта