Latinica     Ћирилица

Textual description of firstImageUrl

Милица Тасић | ОЗЕБЛИ ЖИВОТ



Црном уму благосиљам 
белу тачку
да побели ожиљке
животног мрака

И руке пружах да ухватим 
мрвице хлеба 
што падају с неба
из неке среће 
од које ме даљина заслепљује

Будан кружим зеницама 
и хтедох да ухватим светлосну нит 
да ми веже босе ноге 
што смрзле спавају 
док грлим сироче сна

И топло ми бива око срца гладног, 
а што мање имам, ја, озебло дете, 
за грам духом сам тежи.


Претходно Следеће

"Најлепша поезија је тренутак кад ниси свестан песме." то вам нуди Поезија суштине са близу 4.000 песама познатих и мање познатих светских и наших песника.

Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За свако јавно публиковање обавезни сте да наведете извор преузетог текста |  Архива овог сајта