Textual description of firstImageUrl

Милица Тасић | МОЈ САН



Зар јецај мој је
у умирућој ноћи
дотицање машком
хладног ми тела

Откуд твој мирис
на јастуку суза што спава
ако није све јава
већ део заумља мога?

Будна у трену што жури,
купим сузе с јастука
и корак мој
с изласком сунца
поново се губи

Немо као сенка
у постељи
хладној од зноја,
дрхтавој од уздисаја,
чекам те у сну
да ми поново дођеш

Уморно тело беласа се
и као риба на песку
праћака у затвореној соби
Уморни су и снови,
тамни од сновиђења,
и не знам што плаках толико
кад доћи ћеш некад
да махнемо сунцу

И срешће нам се погледи,
доћи ћеш ми из сна
и на јави љубићеш длан
са линијама чежње...
И љубави, до самог јој дна.



Back to Top
Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста |  Мапа сајта  | W4ME™-des
Поезија Анђелка ЗаблаћанскогПоезија вековаСуштина поетикеОнлајн пoезијаМисли великана