Latinica     Ћирилица

Textual description of firstImageUrl

Милица Тасић | ДВОСРЧАНА ВРАТА САЊАЛИЦЕ




Камена душа ухићена
мрежом чувства,
призма срца
лик твој претвара у дугу

Слушам те
у долини
између трена и вечности
љубећи капке неба

Нестајеш, па ми дођеш
никад да ухватим
кожу твоје лутке,
промену свести твоје

Кроз зрак се појавиш
и ум ми заблиста
од одсјаја љубави,
али тиња и гуши
омча кроз двосрчана врата

Ти сјаш у својој лепоти
као младост жељна
и обриси твојих крила
детињих
свуда су по мени,
ал' густа мрежа
прострла се већ
по седој души
сањалице.


Претходно Следеће

"Најлепша поезија је тренутак кад ниси свестан песме." то вам нуди Поезија суштине са близу 4.000 песама познатих и мање познатих светских и наших песника.

Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За свако јавно публиковање обавезни сте да наведете извор преузетог текста |  Архива овог сајта