Textual description of firstImageUrl

Милица Тасић | ДАХ ЖИВОТА



И дах мој удахни ти,
непостојећи несрећи човече,
што млако подижеш руку
и прст свој једва да пружаш

Бедан још духом
а снажан телом
искру живота прими
у тамницу дубоко падни

Не гледај у жену ту
што испод мишице ми
врело кроз мене у тебе гледа,
прими одору тешку човечју и
на тајну ти земљу се сручи

Поглед ти покоран а прек
у њему
ватра издајништва лежи
знам одавно
да збиће се то
ал' пружам ти руку
која бол после ће да ти лечи

Гледаш тако смело,
као да кроз поглед мој видиш,
даћу ти, наслућујеш и сам,
жену блудницу ову
да окусиш сласт живота,
а онда ћеш у замку грешан пасти
и пламену њу
осетићеш
на халапљивом ти телу

Тражићеш ме,
тражиће кроз тебе
потомци твоји
у несрећи необузданих страсти
и упериће поглед ка небу
а ја слушаћу молитве
док по земљи гладно
једу грехове своје

Тражиће
смрт своју
као једино спасење
они који
окрену се леђима од мене

И неће им бити лако
aли знај да благослов ће стећи
сваки онај ко
има шта на земљи ми рећи

И узимаћу их колико хоћу
кад истекне им поклоњено време
а онда ћемо измирити рачуне
за грешке им учињене



Back to Top
Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста |  Мапа сајта  | W4ME™-des
Поезија Анђелка ЗаблаћанскогПоезија вековаСуштина поетикеОнлајн пoезијаМисли великана