slike pesnika

Милица Стојадиновић Српкиња – ПОСЛЕДЊЕ ВРСТЕ



 milica-stojadinovic-srpkinja-poslednje-vrsteНек сунце сија, нек цвеће цвета
Сва моја мила нек краси места,
Али за мене ишчезло све је,
Ни на што душа с' моја не смеје.

Осећања је усахло море
Којим је срце бродило моје,
А сада река друга се пружа
Из које само извире суза.

У њој се сунце живота мога
Са свога свода јоште нискога
Огледа мутно, а њено име
Зове се жалост, тешко том с њиме.

Под том теготом мој живот струку
Скршеном личи, а у свом кругу
Као да мени овога света
С горкошћу судба само долета.

Знам од куд такве донашаш гласе —
Само се срце жалује на се
Што не узтегну у себи чувство —
Али кад с жаром обима Српство.

Срећно да си ми, ти Српство, на век
Ово је свог мог живота одјек;
Јер су песмама умукли гласи.
Како су ми 'вакви настали часи.

Срећа ти била лепа, ко ружа,
Па нека судба мен' пелен пружа —
Кад ће и душа срећна ми бити
Ако ми срећа твоја гроб кити.



Можда вас и ово занима

Претходно Следеће

Најлепша љубавна, родољубива, описна лирска поезија – песника из целог света

Поезија суштине је сајт за поезију и прозу песника целог света и свих векова. Само овде песме можете читати ћирилицом и латиницом. Лепота је у поезији.

Љубавна поезија

Најлепша љубавна поезија свих времена.

Родољубива поезија

Најлепша српска родољубива поезија.
Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Права задржанa | За свако јавно објављивање обавезни сте навести извор преузетог текста | Архива овога сајтаАрхива овога сајта