slike pesnika

Милица Стојадиновић Српкиња – ПОСЛЕДЊЕ ВРСТЕ



 milica-stojadinovic-srpkinja-poslednje-vrsteНек сунце сија, нек цвеће цвета
Сва моја мила нек краси места,
Али за мене ишчезло све је,
Ни на што душа с' моја не смеје.

Осећања је усахло море
Којим је срце бродило моје,
А сада река друга се пружа
Из које само извире суза.

У њој се сунце живота мога
Са свога свода јоште нискога
Огледа мутно, а њено име
Зове се жалост, тешко том с њиме.

Под том теготом мој живот струку
Скршеном личи, а у свом кругу
Као да мени овога света
С горкошћу судба само долета.

Знам од куд такве донашаш гласе —
Само се срце жалује на се
Што не узтегну у себи чувство —
Али кад с жаром обима Српство.

Срећно да си ми, ти Српство, на век
Ово је свог мог живота одјек;
Јер су песмама умукли гласи.
Како су ми 'вакви настали часи.

Срећа ти била лепа, ко ружа,
Па нека судба мен' пелен пружа —
Кад ће и душа срећна ми бити
Ако ми срећа твоја гроб кити.

Можда вас и ово занима

Претходно Следеће
Најлепша љубавна поезија свих времена. много добрих и познатих великих песника. Прелепа српска љубавна поезија

Најлепша љубавна поезија

Најлепша љубавна поезија свих времена. Много добрих и познатих великих песника. Прелепа српска љубавна поезија

Српска родољубива поезија

Најлепша и најбоља српска родољубива поезија. Родољубива поезија великих познатих песника.
Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштине Поезија суштине | Сва права задржанa | За свако јавно објављивање обавезни сте навести извор преузетог текста | Архива сајтаАрхива сајта

Најлепше родољубиве, мисаоне, описне и љубавне песме српских, руских, француских, немачких и песника из целог света. Проза - кратке приче.