Ох, младе жене у бело одевене,
оваплоћења чини и потајног миловања,
да ли сте икад љубав виделе?
Далеко на хоризонту,
пре него што сване дан, њен бледи лик,
скривен под златном косом,
с грудима натопљеним крвљу,
креће се споро, сањарећи у скитњи.
Чувајте се, не реците му ништа,
он је старији него свет,
скупите своје скуте, склопите црне рукавице
и вратите се неопажене, са угаслим месецом.
Њујорк, јуна 1941.
(Из циклуса ФРАНЦУСКЕ ПЕСМЕ; превео Никола Бертолино)
