избледела је главна улица.
Али за нас
што не можемо ходати
важни су само хоризонти.
У крилу свога спокоја
живећемо у миру
непокретног напретка.
Нећемо хтети да боље схватамо –
јер речи
нису по нашој ћуди.
Побелећемо
у дну опште тмине
лишени покрета,
у тишини
дозволићемо да спадне
терет који смо сматрали својим.
(Из циклуса Италијанске песме; превео Никола Бертолино)
