У загонетној лепоти женeМиришу латице њене душе
У букет скупила чежње нежне
уздах и осмех јој тугу руше.
Под њеним струком живот спава
Бедра јој колевка мирног сна
Љубав недра у цвет расцветава
из кога прокапље нектар са дна.
Коса јој даљинама мирише
утроба њена плодна равница
по којој облаци проспу кише
под сунцем ниче сејана клица.
Ал` небо даде да бреме света
носи к`о запис старог завета.
