Textual description of firstImageUrl

Милена Ћировић | ЖЕНА

У загонетној лепоти женe
Миришу латице њене душе
У букет скупила чежње нежне
уздах и осмех јој тугу руше.

Под њеним струком живот спава
Бедра јој колевка мирног сна
Љубав недра у цвет расцветава
из кога прокапље нектар са дна.

Коса јој даљинама мирише
утроба њена плодна равница
по којој облаци проспу кише

под сунцем ниче сејана клица.
Ал` небо даде да бреме света
носи к`о запис старог завета.



Back to Top
Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста | Copyright W4ME™-des