Latinica     Ћирилица

Textual description of firstImageUrl

Милена Ћировић | ЖЕНА



У загонетној лепоти женe
Миришу латице њене душе
У букет скупила чежње нежне
уздах и осмех јој тугу руше.

Под њеним струком живот спава
Бедра јој колевка мирног сна
Љубав недра у цвет расцветава
из кога прокапље нектар са дна.

Коса јој даљинама мирише
утроба њена плодна равница
по којој облаци проспу кише

под сунцем ниче сејана клица.
Ал` небо даде да бреме света
носи к`о запис старог завета.


Претходно Следеће

"Најлепша поезија је тренутак кад ниси свестан песме." то вам нуди Поезија суштине са близу 4.000 песама познатих и мање познатих светских и наших песника.

Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За свако јавно публиковање обавезни сте да наведете извор преузетог текста |  Архива овог сајта