Textual description of firstImageUrl

Милена Ћировић | ЖЕЂ



Раширио си прсте да ти са длана
Отекнем ка ушћу наше јаве и сна
Да гаснем као немо сунце без дана
Будем корито реке пресушеног дна.

Жедна је ова душа горског потока
И росе у још обневиделом јутру
Жељан је дан светлости нагог ока
Да немире смири у горскоме врту.

И док цвили душа под гудалом јада
Клецају ми чежње под теретом снова
И тело клонуло у жељама страда
Да пресушне дане напоји изнова.



Back to Top
Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста |  Мапа сајта  | W4ME™-des
Поезија Анђелка ЗаблаћанскогПоезија вековаСуштина поетикеОнлајн пoезијаМисли великана