Latinica     Ћирилица

Textual description of firstImageUrl

Милена Ћировић | ЖЕЂ



Раширио си прсте да ти са длана
Отекнем ка ушћу наше јаве и сна
Да гаснем као немо сунце без дана
Будем корито реке пресушеног дна.

Жедна је ова душа горског потока
И росе у још обневиделом јутру
Жељан је дан светлости нагог ока
Да немире смири у горскоме врту.

И док цвили душа под гудалом јада
Клецају ми чежње под теретом снова
И тело клонуло у жељама страда
Да пресушне дане напоји изнова.


Претходно Следеће

"Најлепша поезија је тренутак кад ниси свестан песме." то вам нуди Поезија суштине са близу 4.000 песама познатих и мање познатих светских и наших песника.

Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За свако јавно публиковање обавезни сте да наведете извор преузетог текста |  Архива овог сајта