Textual description of firstImageUrl

Милена Ћировић | ТРАГАЊЕ 2

Ноћ са усана скида немир у речи
И душу куша давна музика тиха
Да чујеш све што у мени вапи, јечи
И прераста у јецај опорог стиха.

Реци под коју звезду си скрио срећу?
Kад тмина откине велик комад неба
Са собом небеску скитницу повешћу
Да је нађем док се ноћ свлачи - прозебла.



Back to Top
Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста | Copyright W4ME™-des