Latinica     Ћирилица

Textual description of firstImageUrl

Милена Ћировић | ТРАГАЊЕ 2



Ноћ са усана скида немир у речи
И душу куша давна музика тиха
Да чујеш све што у мени вапи, јечи
И прераста у јецај опорог стиха.

Реци под коју звезду си скрио срећу?
Kад тмина откине велик комад неба
Са собом небеску скитницу повешћу
Да је нађем док се ноћ свлачи - прозебла.


Претходно Следеће

"Најлепша поезија је тренутак кад ниси свестан песме." то вам нуди Поезија суштине са близу 4.000 песама познатих и мање познатих светских и наших песника.

Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За свако јавно публиковање обавезни сте да наведете извор преузетог текста |  Архива овог сајта