Милена Ћировић – ТРАГАЊЕ 2 Ноћ са усана скида немир у речи И душу куша давна музика тиха Да чујеш све што у мени вапи, јечи И прераста у јецај опорог стиха. Реци под коју звезду си скрио срећу? Kад тмина откине велик комад неба Са собом небеску скитницу повешћу Да је нађем док се ноћ свлачи - прозебла. Милена Ћировић Facebook Twitter Linkedin Pinterest ПОДЕЛИТЕ НАЈЛЕПШУ ПОЕЗИЈУ