Latinica     Ћирилица

Textual description of firstImageUrl

Милена Ћировић | СЛАБОСТ ДУШЕ



Господе, не замери људској слабости
Кад из душе бол потече к`о извор – слан.
Срце je пуно безмерне захвалности
Теби, који нада мном бдиш и ноћ и дан.

Само тек у трену човек слаб постане
Ал` молитвом се огањ гаси, душа снажи
У распећу спасен разум одустане
Да у жучи смисао живота тражи.

У Теби је симбол, сва љубав и вера
Причест духа нашег чистоте је мера.
Непорочна Ти је небеска белина.

Истина си и светлост нашем виду
У којем се чује божанска тишина
Пут нашег спасења ка ком многи иду.


Претходно Следеће

"Најлепша поезија је тренутак кад ниси свестан песме." то вам нуди Поезија суштине са близу 4.000 песама познатих и мање познатих светских и наших песника.

Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За свако јавно публиковање обавезни сте да наведете извор преузетог текста |  Архива овог сајта