Господе, не замери људској слабостиКад из душе бол потече к`о извор – слан.
Срце je пуно безмерне захвалности
Теби, који нада мном бдиш и ноћ и дан.
Само тек у трену човек слаб постане
Ал` молитвом се огањ гаси, душа снажи
У распећу спасен разум одустане
Да у жучи смисао живота тражи.
У Теби је симбол, сва љубав и вера
Причест духа нашег чистоте је мера.
Непорочна Ти је небеска белина.
Истина си и светлост нашем виду
У којем се чује божанска тишина
Пут нашег спасења ка ком многи иду.
