Цео дан чух ветра снажне јаукеО прозор ми лупа, проваљује свуд
Бесни, махнито тражећи тренутке
Узавреле страсти, мењајући ћуд.
Наједном тишина, примирје и мук
Сенка на зиду у угао стала
У уму сад тутњи, пиштаво к`о ћук
Чују се удари поноћних вала.
И бију тако звонко дамари сна
Усковитлани жељом, будном надом
Да се подигне сам Феникс са дна
Оживи све упокојено јадом,
Да распири пожар у дивљој крви
Блуди у жилама, пенуша, врви.
