Textual description of firstImageUrl

Милена Ћировић | ДАР



Пролећа си једног био ми дар
и не знам ко ме је опио тад
да л` ласкаво јутро и сунца жар
или у оку твоме жудње глад.

Била сам ти дар пролећа једног
кап што ти је росила чело
вода која те напоји жедног
босиље по грудима полегло.

Били смо дарови пролећа тог
мирисао по нама јоргован
спајали трен у трен нерасудног
сна, у ком је жар истока сниван.



Back to Top
Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста |  Мапа сајта  | W4ME™-des
Поезија Анђелка ЗаблаћанскогПоезија вековаСуштина поетикеОнлајн пoезијаМисли великана