Да није тебе не би се сенке успоменаразливале низ прозор у капима кише.
Да није тебе дамари би ударали
попут зидног сата-једнолично и тише.
Не би се пролеће расцвало усред зиме
душа би пучином лутала без осеке и плиме.
Са тобом пљусак оснажи сунца зрак,
и чедно устрепти звезданим небом мрак.
У грлу уздах ми мре, на усни утиснут осмех,
а у твом погледу моји немири и мој грех.
И све док ноћ по дану к`о покров пада
остаће ова душа уз тебе вечно млада.
