Textual description of firstImageUrl

Милена Ћировић | БУДАН САН

Завирих кришом у своје немире
Ту те сретох - у дну скривене мисли
У њој се нерођене зоре шире
Неспокоји јој спокоје притисли.

Потајно у вери умијем наду
Да дане што у самоћи засиве,
Болан зов срца - заборави краду
И да давне илузије оживе.

Ал` мисао бежи у самотан дан
Без снаге, нема у магли се губи
Само је један будан остао сан

Да чежњу за тобом у срцу дуби.
Твоје му поверих бесмртно име
Због кога вечно у мени су плиме.



Back to Top
Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста | Copyright W4ME™-des