Latinica     Ћирилица

Textual description of firstImageUrl

Милена Ћировић | БУДАН САН



Завирих кришом у своје немире
Ту те сретох - у дну скривене мисли
У њој се нерођене зоре шире
Неспокоји јој спокоје притисли.

Потајно у вери умијем наду
Да дане што у самоћи засиве,
Болан зов срца - заборави краду
И да давне илузије оживе.

Ал` мисао бежи у самотан дан
Без снаге, нема у магли се губи
Само је један будан остао сан

Да чежњу за тобом у срцу дуби.
Твоје му поверих бесмртно име
Због кога вечно у мени су плиме.


Претходно Следеће

"Најлепша поезија је тренутак кад ниси свестан песме." то вам нуди Поезија суштине са близу 4.000 песама познатих и мање познатих светских и наших песника.

Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Сва права задржана  | За свако јавно публиковање обавезни сте да наведете извор преузетог текста |  Архива овог сајтаАрхива овог сајта