Кануо месец зрачак свој на гранубрезе и ветар јој поверио твој
шапат, с даљине носећи к`о на длану
жељу што сан претвара у неспокој.
Лишће јој ветар од живота носи
бестрага оде те лепоте део
Нови ће донети благодет роси
гинући као онај што је свео.
Милена Ћировић | БРЕЗА
Кануо месец зрачак свој на гранубрезе и ветар јој поверио твој
шапат, с даљине носећи к`о на длану
жељу што сан претвара у неспокој.
Лишће јој ветар од живота носи
бестрага оде те лепоте део
Нови ће донети благодет роси
гинући као онај што је свео.
