Latinica     Ћирилица

Textual description of firstImageUrl

Милена Ћировић | БЕЗНАЂЕ



Хтела бих к`о некад да ти пишем риме
у голобрадо пролеће - уз сенице
песму, али подстаћи немам чиме
жар да разгори плам угасле зенице.

Остала су сунца у сутону будна
невиђеног сјаја, пурпурне лепоте
жеља сакривена у нади, залудна
да нам се тела у једно оваплоте.

Немам где побећи из божијег вида
нити слух божански преварити могу
кад све завезано почне да се кида
тад прашњаву душу поклонићу Богу.


Претходно Следеће

"Најлепша поезија је тренутак кад ниси свестан песме." то вам нуди Поезија суштине са близу 4.000 песама познатих и мање познатих светских и наших песника.

Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За свако јавно публиковање обавезни сте да наведете извор преузетог текста |  Архива овог сајта