slike pesnika

Милена Ћировић | БЕЗНАЂЕ



Хтела бих к`о некад да ти пишем риме
у голобрадо пролеће - уз сенице
песму, али подстаћи немам чиме
жар да разгори плам угасле зенице.

Остала су сунца у сутону будна
невиђеног сјаја, пурпурне лепоте
жеља сакривена у нади, залудна
да нам се тела у једно оваплоте.

Немам где побећи из божијег вида
нити слух божански преварити могу
кад све завезано почне да се кида
тад прашњаву душу поклонићу Богу.


Можда вас и ово занима

Претходно Следеће

Љубавна поезија

Родољубива поезија

Најлепша љубавна и родољубива поезија свих времена великих песника целог света из свих векова. Проза - кратке приче. Песме читајте и ћирилицом и латиницом.

Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Права задржанa | За свако преузимање и јавно објављивање обавезно навести извор преузетог текста | Архива овог сајтаАрхива овог сајта