Textual description of firstImageUrl

Милена Ћировић | БЕЗНАЂЕ



Хтела бих к`о некад да ти пишем риме
у голобрадо пролеће - уз сенице
песму, али подстаћи немам чиме
жар да разгори плам угасле зенице.

Остала су сунца у сутону будна
невиђеног сјаја, пурпурне лепоте
жеља сакривена у нади, залудна
да нам се тела у једно оваплоте.

Немам где побећи из божијег вида
нити слух божански преварити могу
кад све завезано почне да се кида
тад прашњаву душу поклонићу Богу.



Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста |  Мапа сајта  | W4ME™-des
Поезија Анђелка ЗаблаћанскогПоезија вековаСуштина поетикеОнлајн пoезијаМисли великана