Latinica     Ћирилица

Textual description of firstImageUrl

Милан Ненадић | ДА СЕ ОДЕ



Кријем лице, кријем очи,
сузи не дам!

И сенка се моја кочи
чим прогледам.

Воденице труну, снене:
воде звонке
ко гуштери — залуд пене
низ обронке.

Небо гледа пусто поље —
гледам и ја
где у башти лиже коље
клупко змија.

Бацам земље преко жара,
сипам воде.
дошло време, кућо стара,
да се оде.


Претходно Следеће

"Најлепша поезија је тренутак кад ниси свестан песме." то вам нуди Поезија суштине са близу 4.000 песама познатих и мање познатих светских и наших песника.

Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За свако јавно публиковање обавезни сте да наведете извор преузетог текста |  Архива овог сајта