slike pesnika

Милан Милутиновић – ИСТИНА



milan-milutinovic
Претпоставимо да ме љубиш
Да волиш моје песме
Имаш разумевања за моја опијања
Нарицања о Земљи, Сунцу, Облацима и Звездама.

Пружаш ми руке улепљљене од теста и мириса хлеба
Снове да обгрлиш шалом од маковаче
Ушушкаш у пољупцима од јагода, малина и купина
Да презимим још овај мраз и снег.

Корачаш у мојим изношеним ципелама
По старим траговима, бесаним ноћима
Тражиш златани ланчић да ме окујеш
За твој храстов праг.

Штене дивље да постанем
Лајем и уједам не позване госте
Тишину да не наруше, време да не покрену и размахну пешчано клатно
Тренуци који постоје у овој песми измишљени су само за нас.



Можда вас и ово занима

Претходно Следеће


Најлепша љубавна, родољубива, описна лирска поезија - песника из целог света

Љубавна поезија

Родољубива поезија

Најлепша љубавна и родољубива поезија свих времена великих песника целог света из свих векова. Проза - кратке приче. Песме читајте и ћирилицом и латиницом.

Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Права задржанa | За свако преузимање и јавно објављивање обавезно навести извор преузетог текста | Архива овог сајтаАрхива овог сајта