Latinica     Ћирилица

Textual description of firstImageUrl

Милан Милутиновић | ИСТИНА



Претпоставимо да ме љубиш
Да волиш моје песме
Имаш разумевања за моја опијања
Нарицања о Земљи, Сунцу, Облацима и Звездама.

Пружаш ми руке улепљљене од теста и мириса хлеба
Снове да обгрлиш шалом од маковаче
Ушушкаш у пољупцима од јагода, малина и купина
Да презимим још овај мраз и снег.

Корачаш у мојим изношеним ципелама
По старим траговима, бесаним ноћима
Тражиш златани ланчић да ме окујеш
За твој храстов праг.

Штене дивље да постанем
Лајем и уједам не позване госте
Тишину да не наруше, време да не покрену и размахну пешчано клатно
Тренуци који постоје у овој песми измишљени су само за нас.


Претходно Следеће

"Најлепша поезија је тренутак кад ниси свестан песме." то вам нуди Поезија суштине са близу 4.000 песама познатих и мање познатих светских и наших песника.

Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Сва права задржана  | За свако јавно публиковање обавезни сте да наведете извор преузетог текста |  Архива овог сајтаАрхива овог сајта