Да волиш моје песме
Имаш разумевања за моја опијања
Нарицања о Земљи, Сунцу, Облацима и Звездама.
Пружаш ми руке улепљљене од теста и мириса хлеба
Снове да обгрлиш шалом од маковаче
Ушушкаш у пољупцима од јагода, малина и купина
Да презимим још овај мраз и снег.
Корачаш у мојим изношеним ципелама
По старим траговима, бесаним ноћима
Тражиш златани ланчић да ме окујеш
За твој храстов праг.
Штене дивље да постанем
Лајем и уједам не позване госте
Тишину да не наруше, време да не покрену и размахну пешчано клатно
Тренуци који постоје у овој песми измишљени су само за нас.
