slike pesnika

Милан Милутиновић – ИСТИНА



milan-milutinovic
Претпоставимо да ме љубиш
Да волиш моје песме
Имаш разумевања за моја опијања
Нарицања о Земљи, Сунцу, Облацима и Звездама.

Пружаш ми руке улепљљене од теста и мириса хлеба
Снове да обгрлиш шалом од маковаче
Ушушкаш у пољупцима од јагода, малина и купина
Да презимим још овај мраз и снег.

Корачаш у мојим изношеним ципелама
По старим траговима, бесаним ноћима
Тражиш златани ланчић да ме окујеш
За твој храстов праг.

Штене дивље да постанем
Лајем и уједам не позване госте
Тишину да не наруше, време да не покрену и размахну пешчано клатно
Тренуци који постоје у овој песми измишљени су само за нас.

Можда вас и ово занима

Најлепша љубавна поезија

Најлепша љубавна поезија свих времена. Много добрих и познатих великих песника. Прелепа српска љубавна поезија

Српска родољубива поезија

Најлепша и најбоља српска родољубива поезија. Родољубива поезија великих познатих песника.
Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштине Поезија суштине | Сва права задржанa | За свако јавно објављивање обавезни сте навести извор преузетог текста | Архива сајтаАрхива сајта

Најлепше родољубиве, мисаоне, описне и љубавне песме српских, руских, француских, немачких и песника из целог света. Проза - кратке приче.