Textual description of firstImageUrl

Милан Милутиновић | БЕСКРАЈ


Прозор мој гледа у твоје очи
Поглед испуњен низом осунчаних острва
Високих хриди плажама седефног песка
Јата гладних галебова, паром занесених краба
Сунчам се наг без кости и меса као сенка гусара
Пливам у таласима нежности и пољубаца
Топим се мелодијм шкољки
Посејдон дарује ти морске звезде и бисере
Ти се премишљаш и осмех скриваш зеленом, марамом од свиле.

Мој прозор се отвара ка твојим рукама
Дугим, размахним гранама, густим крошњама
Јелама на западним планинама
Брезама белим у источним горама
Да загрле стадо јелена, укроте крдо мустанга
Припитоме чопор бесних вукова парчићима своје јетре
Оставиш ми траг од купина и малинама
У роси и травама еликсир снова
На ведру сунца да пронађем

Прозор мој шири се ка твом врту
Тајним просторима срца,где тиња жижак и угљен
За бајање крвљу и вином у здели од земље и хлеба.
Башти мирису љубичица, висибаба и кукурека
Баштенским патуљцима у црвеним оделима
Љуљашки од прућа која лети у облаке
Деци у колу око жбуна лешника
Певају „ Коларићу панићу сами себе заплићемо
Сами себе отплићемо Коларићу панићу“



Back to Top
Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста | Copyright W4ME™-des