> Милан Милутиновић | БЕСКРАЈ - Поезија суштине
Textual description of firstImageUrl

Милан Милутиновић | БЕСКРАЈ




Прозор мој гледа у твоје очи
Поглед испуњен низом осунчаних острва
Високих хриди плажама седефног песка
Јата гладних галебова, паром занесених краба
Сунчам се наг без кости и меса као сенка гусара
Пливам у таласима нежности и пољубаца
Топим се мелодијм шкољки
Посејдон дарује ти морске звезде и бисере
Ти се премишљаш и осмех скриваш зеленом, марамом од свиле.

Мој прозор се отвара ка твојим рукама
Дугим, размахним гранама, густим крошњама
Јелама на западним планинама
Брезама белим у источним горама
Да загрле стадо јелена, укроте крдо мустанга
Припитоме чопор бесних вукова парчићима своје јетре
Оставиш ми траг од купина и малинама
У роси и травама еликсир снова
На ведру сунца да пронађем

Прозор мој шири се ка твом врту
Тајним просторима срца,где тиња жижак и угљен
За бајање крвљу и вином у здели од земље и хлеба.
Башти мирису љубичица, висибаба и кукурека
Баштенским патуљцима у црвеним оделима
Љуљашки од прућа која лети у облаке
Деци у колу око жбуна лешника
Певају „ Коларићу панићу сами себе заплићемо
Сами себе отплићемо Коларићу панићу“


Претходно Следеће

Поезија - најлепше љубавне песме српских, руских, француских, немачких, светских песника, родољубиве песме. Проза - кратке приче…

Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Сва права задржана  | За свако јавно публиковање обавезни сте да наведете извор преузетог текста |  Архива овог сајтаАрхива овог сајта