Гласили се петли. На полици
замотуљци, пресвлака, нега
неуке брђанке. Преко брега
ишли до воза у Коравлици.
Цеђене дрењине у боци,
плећка кувана овчја, сир,
пита у колутима, поскоци
— какав збир!
Не збир, то је милошта
матерински стегла рам,
поред ува просед прам:
"Реци, реци, било шта!"
Још трен, загрљај, стисак,
у воз гундељаст ући,
а ти само ћеш крто задрхтати
поред колосека кад писак
локомотиве посече глас.