Textual description of firstImageUrl

Милан Комненић | ТАКО СЕ ПОЛАЗИЛО У СВЕТ




             Мајци

Гласили се петли. На полици
замотуљци, пресвлака, нега
неуке брђанке. Преко брега
ишли до воза у Коравлици.

Цеђене дрењине у боци,
плећка кувана овчја, сир,
пита у колутима, поскоци
— какав збир!

Не збир, то је милошта
матерински стегла рам,
поред ува просед прам:
"Реци, реци, било шта!"

Још трен, загрљај, стисак,
у воз гундељаст ући,
а ти само ћеш крто задрхтати
поред колосека кад писак
локомотиве посече глас.



Back to Top
Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста |  Мапа сајта  | W4ME™-des
Поезија Анђелка ЗаблаћанскогПоезија вековаСуштина поетикеОнлајн пoезијаМисли великана