Textual description of firstImageUrl

Милан Комненић | СЕЛИЦА



Не премири у косовом гају,
где кос смиље у обрве везе,
у обрве до иза поноћи,
јер је сенка од косовог перја,
косокљунка до нижег појаса,
закликтала, потом претрнула,
а коса јој у милодув пала,
чим се грцав умрсио јецај
с милодува павши на земљицу,
и коса јој чежњама чешљана
и власи јој у руј се узнеле
и перчин се у пламен узнео.
Не запевај, не попевај, у самоти:
" Тихо теци ситна рибо у потоку,
ти си моја ноћна брига ".
Чим засузи јесен са Голеша
и одмиле гује у пештере,
привићеш се и ти пусту дому
у коме се ватра укрстила,
укрстила па се угасила
да се болна, на северу јави,
на северу, око Смедерева,
Крагујевца и ужом Србијом,
где је уско откако је века.



Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста |  Мапа сајта  | W4ME™-des
Поезија Анђелка ЗаблаћанскогПоезија вековаСуштина поетикеОнлајн пoезијаМисли великана