slike pesnika

Милан Комненић – СЕЛИЦА



 milan-komnenicНе премири у косовом гају,
где кос смиље у обрве везе,
у обрве до иза поноћи,
јер је сенка од косовог перја,
косокљунка до нижег појаса,
закликтала, потом претрнула,
а коса јој у милодув пала,
чим се грцав умрсио јецај
с милодува павши на земљицу,
и коса јој чежњама чешљана
и власи јој у руј се узнеле
и перчин се у пламен узнео.
Не запевај, не попевај, у самоти:
" Тихо теци ситна рибо у потоку,
ти си моја ноћна брига ".
Чим засузи јесен са Голеша
и одмиле гује у пештере,
привићеш се и ти пусту дому
у коме се ватра укрстила,
укрстила па се угасила
да се болна, на северу јави,
на северу, око Смедерева,
Крагујевца и ужом Србијом,
где је уско откако је века.

Можда вас и ово занима

Најлепша љубавна поезија

Најлепша љубавна поезија свих времена. Много добрих и познатих великих песника. Прелепа српска љубавна поезија

Српска родољубива поезија

Најлепша и најбоља српска родољубива поезија. Родољубива поезија великих познатих песника.
Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштине Поезија суштине | Сва права задржанa | За свако јавно објављивање обавезни сте навести извор преузетог текста | Архива сајтаАрхива сајта

Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза