Textual description of firstImageUrl

Мика Антић‎ | РОМАНСА



На свет сам дошао сличан људима
који на срцу немају љуску.

И све сам мењао у грудима
за једну песму добру и људску.

У небо сам се суновратио,
са свима сам се влажно љубио.

И коме треба, нежност вратио,
и коме треба, бол изгубио.

Бичеви грана - ребра плота,
ветрови сумрака за руку вуку.

Шта сам то имао од живота -
нечију косу, нечију руку?

И једно срце устрептало,
и два-три осмеха тиха и проста.

Све је то некад тако мало,
све је то, видећеш, сасвим доста.



Back to Top
Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста |  Мапа сајта  | W4ME™-des