Лепота твоја не блиста за мене:
У теби своје прошле патње љубим
И младе своје дане изгубљене.
У часу, кад те задивљено гледам,
С очима твојим кад свој поглед спојим,
Тајанственом разговору се предам,
Али не са тобом, већ са срцем својим.
Са драгом зборим, које више нема,
У твоме лику тражим црте њене,
У живим устима – уста давно нема,
У очима ти – сјај угасле зене.
