Пландују, ал далеко од мора:
Заседну, свако пред кућом
У друштву са досадом текућом
И све тако, седећи,
Питају се: „Ко је следећи?”
Открила им се нит најтања:
Сласт чистога трајања.
По цео дан чекају
До грла у бескрају,
С ногама спуштеним у лаворе
Тихи и срећни, таворе.
