Textual description of firstImageUrl

Мића Данојлић | ДОГАЂАЈ НА УЛИЦИ



Одједном, тролејбус је подскочио
Високо, лудо — чак до крова!
А као муња дотле је ишао.
Наједном, тролејбус се укочио,
Троле се извиле ко крива слова,
— А онда је даље прошишао ...

Сви су викали:
„Каква је то вожња!
Да грдне пропасти, да грдна зла!”
А нису знали, ни помишљали
Да је кондуктер спасао живот
једног великог, жутог пса.

А могао је, с пуним правом...
Растао би се Жућа с главом,
Или би у ногу остао рањен;
Јер ван обележеног места псима
Као и људима
Прелаз је најстроже забрањен!

Тролејбус сад јури, не трепћући,
Силази на трг стреловито, право,
Сунце, с њим, језди у истом смеру.
И док Жућа одлази кући ,
Неко би могао рећи: „Браво!”
Старом и добром кондуктеру.



Back to Top
Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста |  Мапа сајта  | W4ME™-des