Textual description of firstImageUrl

Мића Данојлић | ДА СЕ РАЗУМЕМО



Говорим док се све више повијам према земљи изрешетаној од куршума
Ја немам никакве намере
Дани су ови кола сломљена у дну друма
Дим угашене јесени и домови без вере...
Складишта су пуна везаних птица, али кротка пчела још не излази из улишта
Тек једно тесно поподне и поглед мој у порушеној близини
И док поспани ветар обилази буњишта
Ваздух је сув и невидљиво се сунце одмара у прашини.

Ето, сад сви шетају и одмарају се од рата
(На кафанама отворени прозори, скинута врата)
Неки од њих су и клали, то посигурно знам
Сад навијају за звезду и кришом одлазе у храм
Нека их буде срам!

Ја сам сâм!

У сељанци
змијче сиче
Њени црни опанци
На месечев угарак личе
Продала је млеко и сад мирно канте тегли
И она има неку вечност кад гледа жар у пегли
Како се пресијава, како се пепео хвата

Један воза чезе а у војсци су друга два брата
Сви су овде пре мене нешто хтели, некакве масе водили
А ја вам се обраћам да плачемо да бисмо се родили

Идиоте, мој животе
Што си тако црн
Киша пада, биће града
Процветаће трн

Ничега се не сећам и ништа не претпостављам целу своју прошлост
И будућност — ветровима нек је глођу као кост
Волим да гледам звезду (свак тако понешто ради)
Волим да гледам звезду како се тихо хлади...
И ово ми је неки живот, нека љубав, ал тако
Зар сам због мало ствари јуче и данас плако
(На крају крајева: ни твом срцу није лако)
Ја дишем зелене отрове паркова и гаража
Ал за челом је мени вечита мртва стража ...

У дрхтаво окно даљине тешка кап мрака је канула
Одавде до непомичног заласка гола дрвета се нагнула
Одавде до почетка ноћи још два сата је хода
Одавде до обале где ће блеснути вода

На пут
Месец је топао и жут
Балкан има најлепши црни круг
Постаћу му друг



Back to Top
Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста |  Мапа сајта  | W4ME™-des
Поезија Анђелка ЗаблаћанскогПоезија вековаСуштина поетикеОнлајн пoезијаМисли великана