Textual description of firstImageUrl

Матија Бећковић | ЛАЖНЕ МИ ПУТЕВЕ



Лажне ми путеве под ноге потурају.
Лажне ми речи у уста гурају.
Пун ми је живот, лажи пуне уши.
До грла у страшној лажи што ме гуши.

Све што је моје лажни призвук има.
Све што је моје ко да је од дима.
Лаж је подржана лажним сведоцима.
И истина нигде никог не занима.

Како да издвојим лаж из тог што дишем.
Како да не лажем у томе што пишем.
Кад ме лажима као птицу пуне:
Ко и друге лажи моја глава труне.



Back to Top
Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста |  Мапа сајта  | W4ME™-des
Поезија Анђелка ЗаблаћанскогПоезија вековаСуштина поетикеОнлајн пoезијаМисли великана