– Илузија да све могу да обришем,
Није жеља да подне, да ноћи скратим,
Нити рефлекс на досадне јунске кише.
Јесте то потреба да се нешто мења –
– Тишина која дође после олује,
Јесте то грижа тешка ко трећа смена,
Ko извињење које нема ко да чује.
Марко Поропатић – НИЈЕ ТО/ЈЕСТЕ ТО
– Илузија да све могу да обришем,
Није жеља да подне, да ноћи скратим,
Нити рефлекс на досадне јунске кише.
Јесте то потреба да се нешто мења –
– Тишина која дође после олује,
Јесте то грижа тешка ко трећа смена,
Ko извињење које нема ко да чује.
Можда вас и ово занима
