– Илузија да све могу да обришем,
Није жеља да подне, да ноћи скратим,
Нити рефлекс на досадне јунске кише.
Јесте то потреба да се нешто мења –
– Тишина која дође после олује,
Јесте то грижа тешка ко трећа смена,
Ko извињење које нема ко да чује.
Добро дошли на Поезију суштине, сајт за књижевност, а пре свега поезију. На овом сајту можете читати најлепшу поезију добро познатих песника, али и оних за које до сада, можда, нисте знали.
Упалила сам свећу, и у Тебе гледам. Борим се да успем, све да Теби предам. Кад пред Тобом станем, више речи нема, неко покајање почне да се ...