као да смо се урамили
у један надасве лош хаику
а роман у себи чувамо
помислих
како би се твој смех
разлагао Двораном огледала
а твоје очи
твоје очи
видео бих
где год да се окренем
волшебни тренутак
опојан као цвет јасмина
одлаже своју коначност
али не задуго
