slike pesnika

Марко Мозетић | 5



разговарамо кратко
као да смо се урамили
у један надасве лош хаику
а роман у себи чувамо

помислих
како би се твој смех
разлагао Двораном огледала
а твоје очи
твоје очи
видео бих
где год да се окренем

волшебни тренутак
опојан као цвет јасмина
одлаже своју коначност
али не задуго


Можда вас и ово занима

Претходно Следеће

Љубавна поезија

Родољубива поезија

Најлепша љубавна и родољубива поезија свих времена великих песника целог света из свих векова. Проза - кратке приче. Песме читајте и ћирилицом и латиницом.

Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Права задржанa | За свако преузимање и јавно објављивање обавезно навести извор преузетог текста | Архива овог сајтаАрхива овог сајта