Latinica     Ћирилица

Textual description of firstImageUrl

Марко Мозетић | 5



разговарамо кратко
као да смо се урамили
у један надасве лош хаику
а роман у себи чувамо

помислих
како би се твој смех
разлагао Двораном огледала
а твоје очи
твоје очи
видео бих
где год да се окренем

волшебни тренутак
опојан као цвет јасмина
одлаже своју коначност
али не задуго


Претходно Следеће

"Најлепша поезија је тренутак кад ниси свестан песме." то вам нуди Поезија суштине са близу 4.000 песама познатих и мање познатих светских и наших песника.

Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Сва права задржана  | За свако јавно публиковање обавезни сте да наведете извор преузетог текста |  Архива овог сајтаАрхива овог сајта