Textual description of firstImageUrl

Марко Мозетић | 5



разговарамо кратко
као да смо се урамили
у један надасве лош хаику
а роман у себи чувамо

помислих
како би се твој смех
разлагао Двораном огледала
а твоје очи
твоје очи
видео бих
где год да се окренем

волшебни тренутак
опојан као цвет јасмина
одлаже своју коначност
али не задуго



Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста |  Мапа сајта  | W4ME™-des
Поезија Анђелка ЗаблаћанскогПоезија вековаСуштина поетикеОнлајн пoезијаМисли великана