Шопеном, самоћом и можда тобом
далеке речи које нису речи
него аеродром за папирне змајеве живота
та шаренила која никад полетети неће
утапају тугу у мастиљастој ували мог длана
и тек након тога почињу да дишу
различитим ритмовима плућа читалаца
једино у треперавим микрокосмосима наде
видећеш њихов лет