Textual description of firstImageUrl

Марина Живковић | САМО НЕМОЈ ТИ



нека ме забораве одлуталу у себе
сви којима је реч од ћутања преча
ловци истина,следбеници нових заблуда
ратомири и правдољуби
ћутим да ћу наживети светове
кога је брига за животни век
ја ћу себе у свој џеп ускоро да сместим
себи да се осветим и освестим ноћ
нека ме забораве тако склупчану
успавану нека ме забораве сви
само немој само немој ти
нека ме забораве љубавници, мужеви, први пољупци
ко још мари за дане протекле
жиле су ми натекле од речи
очи испале од белог светла
зар не видиш, брукам претка што ме створи
твоји бродоломи – моји одговори
јесу ћутња
и не марим више ни за једно слово
нека ме одбаце што пре што пре сви

само немој ти



Back to Top
Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста |  Мапа сајта  | W4ME™-des
Поезија Анђелка ЗаблаћанскогПоезија вековаСуштина поетикеОнлајн пoезијаМисли великана