Textual description of firstImageUrl

Марина Живковић | РАЗГОВОРИ С ДУШОМ III



Теби тако дође да ме волиш
у паузи између две радне суботе
кад немаш никог бољег
ласцивне кучке кад ти досаде
а ја те из крвотога цедим
чистим за тобом велике речи
попадале као мушице око лампе

ти си корен столетног стабла
ти си надање и негирање
појава која саму себе признаје
без основе
и мислиш да имаш права да ми кажеш
ја те немам
а да не трепнеш

теби дође да ме волиш,
и сва се твоја прилика простре по мени
да ме убијеш погледом
да ме прегазиш
и опет одеш

не мариш, не мариш, не мариш...



Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста |  Мапа сајта  | W4ME™-des
Поезија Анђелка ЗаблаћанскогПоезија вековаСуштина поетикеОнлајн пoезијаМисли великана