у паузи између две радне суботе
кад немаш никог бољег
ласцивне кучке кад ти досаде
а ја те из крвотога цедим
чистим за тобом велике речи
попадале као мушице око лампе
ти си корен столетног стабла
ти си надање и негирање
појава која саму себе признаје
без основе
и мислиш да имаш права да ми кажеш
ја те немам
а да не трепнеш
теби дође да ме волиш,
и сва се твоја прилика простре по мени
да ме убијеш погледом
да ме прегазиш
и опет одеш
не мариш, не мариш, не мариш...
