slike pesnika

Марина Живковић – РАЗГОВОРИ С ДУШОМ III



marina-mihajlovic-zivkovic
Теби тако дође да ме волиш
у паузи између две радне суботе
кад немаш никог бољег
ласцивне кучке кад ти досаде
а ја те из крвотога цедим
чистим за тобом велике речи
попадале као мушице око лампе

ти си корен столетног стабла
ти си надање и негирање
појава која саму себе признаје
без основе
и мислиш да имаш права да ми кажеш
ја те немам
а да не трепнеш

теби дође да ме волиш,
и сва се твоја прилика простре по мени
да ме убијеш погледом
да ме прегазиш
и опет одеш

не мариш, не мариш, не мариш...



Можда вас и ово занима

Претходно Следеће

Поезија суштине је сајт за поезију и прозу песника из целог света и свих векова. Најлепша поезија свих времена. Поезија је уметност свих уметности.

Љубавна поезија

Најлепша љубавна поезија свих времена.

Родољубива поезија

Најлепша српска родољубива поезија.
Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Права задржанa | За свако јавно објављивање обавезни сте навести извор преузетог текста | Архива овога сајтаАрхива овога сајта