крила крхка лепетају
јутром обично сама умиру
чусте ли звук воде у бунару?
видесте ли глас што се небом распукне?
када нада у песнику пукне
настаће тишина
и клија и клија и клија једно дрво
залуд секира и ашова
то је дрво без корена
прво сахранило пролећа
беле ми птице век векују
крила пјанче и лумпују
јутром обично сама умиру
