Latinica     Ћирилица

Textual description of firstImageUrl

Марина Живковић | ПТИЦЕ БЕЛЕ



беле ми птице из ока
крила крхка лепетају
јутром обично сама умиру

чусте ли звук воде у бунару?
видесте ли глас што се небом распукне?
када нада у песнику пукне
настаће тишина

и клија и клија и клија једно дрво
залуд секира и ашова
то је дрво без корена
прво сахранило пролећа

беле ми птице век векују
крила пјанче и лумпују
јутром обично сама умиру


Најбољи песници с најлепшом и најчитанијом љубавном и родољубивом поезијом, српских, руских. балканских и осталих светских песника.

Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За свако јавно публиковање обавезни сте да наведете извор преузетог текста |  Мапа овог сајта  
Поезија Анђелка ЗаблаћанскогПоезија вековаСуштина поетикеОнлајн пoезијаМисли великана