slike pesnika

Марина Живковић – ПТИЦЕ БЕЛЕ



marina-mihajlovic-zivkovic
беле ми птице из ока
крила крхка лепетају
јутром обично сама умиру

чусте ли звук воде у бунару?
видесте ли глас што се небом распукне?
када нада у песнику пукне
настаће тишина

и клија и клија и клија једно дрво
залуд секира и ашова
то је дрво без корена
прво сахранило пролећа

беле ми птице век векују
крила пјанче и лумпују
јутром обично сама умиру



Можда вас и ово занима

Претходно Следеће
Најлепша љубавна поезија свих времена и много добрих и познатих великих песника. Српска прелепа љубавна поезија

Најлепша љубавна поезија свих времена

Најлепша љубавна поезија свих времена и много добрих и познатих великих песника. Српска прелепа љубавна поезија

Српска родољубива поезија

Најлепша и најбоља српска родољубива поезија. Родољубива поезија великих познатих песника.
Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштине Поезија суштине | Права задржанa | За свако јавно објављивање обавезни сте навести извор преузетог текста | Архива овога сајтаАрхива овога сајта