slike pesnika

Марина Живковић – НАДА И ЊЕНЕ ТУГЕ



marina-mihajlovic-zivkovic
Још једном је реч преварила разум.
Драма се протеже између редова...
Врхунац с првом изговореном тврдњом
руга се логици...
Лаж је то, моја истино кротка,
истино несносна!

Још једном је задрхтао паралелни свет надања.
Тако ти послушно верујем без разлога,
у теби провалије делују наивно...
Ако паднем,
хоћеш ли ме ухватити спремно? Не....

Пружам ти руке док не видиш мој одраз,
моје лице умрљано твојим несхватањем,
моје сутра твојим вредновањем ствари.
Све је то тако одједном и одувек,
У мени нада заувек корен пустила...

Ја ћу још једном да понирем,
дубоко, дубоко, у себе да нестанем,
заборављена можда и умрем...
А ти ме не љуби,
не буди
и прави се, још овај пут, да не постојиш...



Можда вас и ово занима

Претходно Следеће


Најлепша љубавна, родољубива, описна лирска поезија - песника из целог света

Љубавна поезија

Родољубива поезија

Најлепша љубавна и родољубива поезија свих времена великих песника целог света из свих векова. Проза - кратке приче. Песме читајте и ћирилицом и латиницом.

Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Права задржанa | За свако преузимање и јавно објављивање обавезно навести извор преузетог текста | Архива овог сајтаАрхива овог сајта