slike pesnika

Марина Живковић – НАДА И ЊЕНЕ ТУГЕ



marina-mihajlovic-zivkovic
Још једном је реч преварила разум.
Драма се протеже између редова...
Врхунац с првом изговореном тврдњом
руга се логици...
Лаж је то, моја истино кротка,
истино несносна!

Још једном је задрхтао паралелни свет надања.
Тако ти послушно верујем без разлога,
у теби провалије делују наивно...
Ако паднем,
хоћеш ли ме ухватити спремно? Не....

Пружам ти руке док не видиш мој одраз,
моје лице умрљано твојим несхватањем,
моје сутра твојим вредновањем ствари.
Све је то тако одједном и одувек,
У мени нада заувек корен пустила...

Ја ћу још једном да понирем,
дубоко, дубоко, у себе да нестанем,
заборављена можда и умрем...
А ти ме не љуби,
не буди
и прави се, још овај пут, да не постојиш...


Најлепша љубавна поезија

Најлепша љубавна поезија свих времена. Много добрих и познатих великих песника. Прелепа српска љубавна поезија

Српска родољубива поезија

Најлепша и најбоља српска родољубива поезија. Родољубива поезија великих познатих песника.
Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштине Поезија суштине | Сва права задржанa | За свако јавно објављивање обавезни сте навести извор преузетог текста | Архива сајтаАрхива сајта

Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза