slike pesnika

Марина Живковић – КЛИЈАЊЕ I



marina-mihajlovic-zivkovic
тебе ноћас љубе напукле усне планина
белих планина у плашту мастила
сањала сам да си остао без снова
и да се будиш покрај мене

ако нека река раздвоји сунце на две поле
и руке наставе да траже нова пространства
сунчане руке мрачна пространства
твоје је само да погнеш главу доле

толико бар можеш у том минуту ћутања
за моју душу кад се проспе преко траве
и роди се језеро без дна

тебе ноћас свакакве очи сањају и виде
големо те виде у настајању
у растењу
нико још не зна да растеш због мене
у мени

од мене одваљен камен процветао
изникнуо из бокова и нарастао
тебе ноћас тако много нема
болно те нема у трајању

макар погни главу доле и оћути ме
не мари што зовем те
зовем те
зовем те...



Можда вас и ово занима

Претходно Следеће
Најлепша љубавна поезија свих времена и много добрих и познатих великих песника. Српска прелепа љубавна поезија

Најлепша љубавна поезија свих времена

Најлепша љубавна поезија свих времена и много добрих и познатих великих песника. Српска прелепа љубавна поезија

Српска родољубива поезија

Најлепша и најбоља српска родољубива поезија. Родољубива поезија великих познатих песника.
Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштине Поезија суштине | Права задржанa | За свако јавно објављивање обавезни сте навести извор преузетог текста | Архива овога сајтаАрхива овога сајта