Textual description of firstImageUrl

Марина Живковић | ЈА НЕЋУ ОВУ ПЕСМУ



само ћути и пусти ме да живим у речима неким
далеким и тихим
сновима што се преко свих разума истином зову
ја нећу ову песму пустити да постоји
она ће мене да умори
да освоји
она ће мене да умори....

само ћути и пусти токове ове да оду
како је право и како је ред
да нестане у недоглед ова ћутња наша
ја нећу ову песму пустити да таласа
она ће мене да отргне од спаса
од негласа
она ће мене да отргне од спаса

Ти се чудиш што ти опет зборим
реком која отиче и не жубори
у предвечерје кад се све утиша
и умори
ја нећу ову песму пустити да ме твори
да кроз мене проговори
ја нећу ову песму пустити да ме твори.

залуд дани
залуд одговори
не дам овој песми да постоји



Back to Top
Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста |  Мапа сајта  | W4ME™-des
Поезија Анђелка ЗаблаћанскогПоезија вековаСуштина поетикеОнлајн пoезијаМисли великана