slike pesnika

Марина Живковић | ЈА НЕЋУ ОВУ ПЕСМУ



само ћути и пусти ме да живим у речима неким
далеким и тихим
сновима што се преко свих разума истином зову
ја нећу ову песму пустити да постоји
она ће мене да умори
да освоји
она ће мене да умори....

само ћути и пусти токове ове да оду
како је право и како је ред
да нестане у недоглед ова ћутња наша
ја нећу ову песму пустити да таласа
она ће мене да отргне од спаса
од негласа
она ће мене да отргне од спаса

Ти се чудиш што ти опет зборим
реком која отиче и не жубори
у предвечерје кад се све утиша
и умори
ја нећу ову песму пустити да ме твори
да кроз мене проговори
ја нећу ову песму пустити да ме твори.

залуд дани
залуд одговори
не дам овој песми да постоји


Можда вас и ово занима

Претходно Следеће

Најлепша љубавна, родољубива, описна лирска поезија песника из целог света

Љубавна поезија

Родољубива поезија

Најлепша љубавна и родољубива поезија свих времена великих песника целог света из свих векова. Проза - кратке приче. Песме читајте и ћирилицом и латиницом.

Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Права задржанa | За свако преузимање и јавно објављивање обавезно навести извор преузетог текста | Архива овог сајтаАрхива овог сајта