Textual description of firstImageUrl

Марина Миљевић | ТАЈНА



Ти мислиш, знаш моју тајну,
А она свира, бежи,
Весела, постаје своја,
па скрива, тражи,
оставља без смисла
с поводом чека, чека,
Трпљеница мала трчи,
ни ја јој не могу на пут стати.
Не зна шта је,
само моја је и зато је чувам.
А да она опет лети
док седам кругова не обиђе,
не смири се.
Чини се, ни ја јој нисам потребна,
независна од речи и слика,
враћа се у сузама, уморна.
Чему толико путовање?
Питам је,
она ћути и чека.
Надам се, неће бити иста.
Хоће ли имати ново лице, говор?
Хоћу ли је барем једном сачекати
Свежу, веселу, заокружену?
Надам се.



Back to Top
Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста |  Мапа сајта  | W4ME™-des
Поезија Анђелка ЗаблаћанскогПоезија вековаСуштина поетикеОнлајн пoезијаМисли великана