Latinica     Ћирилица

Textual description of firstImageUrl

Марина Миљевић | ТАЈНА



Ти мислиш, знаш моју тајну,
А она свира, бежи,
Весела, постаје своја,
па скрива, тражи,
оставља без смисла
с поводом чека, чека,
Трпљеница мала трчи,
ни ја јој не могу на пут стати.
Не зна шта је,
само моја је и зато је чувам.
А да она опет лети
док седам кругова не обиђе,
не смири се.
Чини се, ни ја јој нисам потребна,
независна од речи и слика,
враћа се у сузама, уморна.
Чему толико путовање?
Питам је,
она ћути и чека.
Надам се, неће бити иста.
Хоће ли имати ново лице, говор?
Хоћу ли је барем једном сачекати
Свежу, веселу, заокружену?
Надам се.


Претходно Следеће

"Најлепша поезија је тренутак кад ниси свестан песме." то вам нуди Поезија суштине са близу 4.000 песама познатих и мање познатих светских и наших песника.

Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Сва права задржана  | За свако јавно публиковање обавезни сте да наведете извор преузетог текста |  Архива овог сајтаАрхива овог сајта