Textual description of firstImageUrl

Марина Миљевић | И ОН И ОНА СЕ СМЕШЕ



Виде, није крај, а јесте
Једног радовања, бивања,
На овај или на онај начин.
Није важно како, ни зашто...
Али, немање радости је ту.
И та новост чини их још снажнијим,
У њиховим немогућностима о којима не говоре.
Увек је било мало
Све што се чинило или давало.
Увек је било мало...
А сада што чине...или не чине
Је много као и увек.
И нови облици туђег немогућег
Чине их још јачима
Међусобно везанијим
А они делићи емпатије и блискости
Нестају полако
Са новим облицима постојања
И нечијих немогућности.



Back to Top
Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста |  Мапа сајта  | W4ME™-des
Поезија Анђелка ЗаблаћанскогПоезија вековаСуштина поетикеОнлајн пoезијаМисли великана