Textual description of firstImageUrl

Марина Цветајева | НОЋАС САМ САМА



Ноћас сам сама сред ноћне јаве –
Без сна и без дома – душе сиве –
Ноћас имам све кључеве и браве
Од капија ове престонице дивне!

Несаница ме избаци на пут студени –
О, како си ми диван, тамни мој Кремљу!
Ноћас, ево, љубим у меке груди
Ову округлу, ратничку земљу!

Подиже се – не коса, већ крзно ветром
Што претешки у душу ми се свале
Ноћас желим све људе планетом
Било да их воле, било да их жале.

1. август 1916.



Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста |  Мапа сајта  | W4ME™-des
Поезија Анђелка ЗаблаћанскогПоезија вековаСуштина поетикеОнлајн пoезијаМисли великана