Latinica     Ћирилица

Textual description of firstImageUrl

Марина Цветајева | НИСАМ САМОЗВАНКА



Нисам самозванка – дошла сам у дом свој,
Нисам ни служавка – не треба ми хлеба.
Страст сам твоја, недељни одмор твој,
Твој дан седми, жена са седмог неба.

На земљи, тамо, давали су ми грош,
Жрвањ о врату и камен у грудима.
– Вољени мој – зар ти је нејасно још?
Ласта сам твоја – душа с крилима!

Април 1918.
• С руског препевао Анђелко Заблаћански


Претходно Следеће

"Најлепша поезија је тренутак кад ниси свестан песме." то вам нуди Поезија суштине са близу 4.000 песама познатих и мање познатих светских и наших песника.

Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Сва права задржана  | За свако јавно публиковање обавезни сте да наведете извор преузетог текста |  Архива овог сајтаАрхива овог сајта