Textual description of firstImageUrl

Марина Цветајева | НИСАМ САМОЗВАНКА



Нисам самозванка – дошла сам у дом свој,
Нисам ни служавка – не треба ми хлеба.
Страст сам твоја, недељни одмор твој,
Твој дан седми, жена са седмог неба.

На земљи, тамо, давали су ми грош,
Жрвањ о врату и камен у грудима.
– Вољени мој – зар ти је нејасно још?
Ласта сам твоја – душа с крилима!

Април 1918.
• С руског препевао Анђелко Заблаћански



Back to Top
Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста |  Мапа сајта  | W4ME™-des
Поезија Анђелка ЗаблаћанскогПоезија вековаСуштина поетикеОнлајн пoезијаМисли великана