Latinica     Ћирилица

Textual description of firstImageUrl

Марина Цветајева | НЕСАНИЦА



4
Иза бесане ноћи – слабљење тела,
Драго постаје - и не своје - ничије.
У спорим жилама јоште жига стрела
И људима шаљеш осмех сузе дечије.

Иза бесане ноћи ослаби рука,
Дубоко равнодушан и друг и душман буде.
Цела дуга – из сваког случајног звука,
И одједном Фиренцом мириси застуде

Нежно сјаје усне, и златније су сене
Крај упалог ока. То упаљен је у ноћи
Тај светли лик, и од тамнине њене
Тек једно нам је потамнело – очи

19. јул 1916.


Претходно Следеће

"Најлепша поезија је тренутак кад ниси свестан песме." то вам нуди Поезија суштине са близу 4.000 песама познатих и мање познатих светских и наших песника.

Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За свако јавно публиковање обавезни сте да наведете извор преузетог текста |  Архива овог сајта