Textual description of firstImageUrl

Марина Цветајева | НЕСАНИЦА



4
Иза бесане ноћи – слабљење тела,
Драго постаје - и не своје - ничије.
У спорим жилама јоште жига стрела
И људима шаљеш осмех сузе дечије.

Иза бесане ноћи ослаби рука,
Дубоко равнодушан и друг и душман буде.
Цела дуга – из сваког случајног звука,
И одједном Фиренцом мириси застуде

Нежно сјаје усне, и златније су сене
Крај упалог ока. То упаљен је у ноћи
Тај светли лик, и од тамнине њене
Тек једно нам је потамнело – очи

19. јул 1916.



Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста |  Мапа сајта  | W4ME™-des
Поезија Анђелка ЗаблаћанскогПоезија вековаСуштина поетикеОнлајн пoезијаМисли великана