изнад влажних од роса пољана.
Мили, далеки, туђи – дођи,
да будем твоја драгана.
Дању се скривам, дању ћутим.
Изађе месец - више не могу да се борим.
У ноћи пуној месечине
за драгим раменом од жеље горим.
И не питам се: Ко је он?
На уснама ћу сазнати твојим.
Дању су загрљаји само груби,
дању се само заноса бојим.
Од гордог ђавола мучи ме страх,
па лажем с осмехом на уснама.
А ноћу… Мили, далеки, туђи… Ах!
Месечев сјај је над шумама!
Октобра 1909.
• С руског превела Љубица Несторов
