Textual description of firstImageUrl

Марина Цветајева | ИМА СРЕЋНИХ ЉУДИ И ЖЕНА



Има срећних људи и жена
Лишених пева сузе излите
Њихов је знак бола изливена
Пролом облака сласти скрите.

Чак нешто задрхти испод кама.
А мени – као бич признање то је –
Међу надгробним тужаљкама
Налаже дужности да запоје

Над својим је другом и Давид
Певао, мада раскољен вäс.
Ако Орфеј не би у Ад,
Сишао, већ свој послао глас,

Тек глас послао у таму клету,
А сам, излишан, испред прага
Стао, по њему, ко по ужету,
Изишла би његова драга,

Ко по ужету и ко на светло,
Слепо, и нема натраг више,
Јер ако ти је глас дат, поето,
Осталога си – лишен.



Back to Top
Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста |  Мапа сајта  | W4ME™-des
Поезија Анђелка ЗаблаћанскогПоезија вековаСуштина поетикеОнлајн пoезијаМисли великана