Приђите, приђите слободно ближе,
гејша вечерас клупко размотава,
а то је представа коју ретко игра
па је услед тога позната и славна.
Изволите жељни лудих полуснова
како биће мирно препушта се хиру
у свом настојању да постане камен.
Загледана, као, у месечев прамен,
у повоју свиле чврсто окована,
сахрањује своја чиста убеђења
порцеланским сјајем, бледо насмејана.
О, како то игра, ново ремек дело
са очима мутним од маглиног трага,
са покретом кротким и врло отмено
доказује лако, да недужно страда.