У белој непомичности
Густом крошњом покривена
Склопљена птица.. јастук перјани
Дарује ме дубоким очима
Видим
Дрво се у шаку преображава
Сваки прст носи гнездолику рану
Из које хлорофил крвари
На празну светлосну страну
То мене пише на линији живота
Као меко коричење стиха
И сведочи да постојим
И да сам му шаку испунила
